Insulinska rezistencija je poremećaj u metabolizmu koji se karakteriše neadekvatnim odgovorom ćelija na dejstvo insulina. Ćelije mišića, masti i jetre mogu neodgovarajuće da reaguju na insulin, što znači da ne mogu efikasno da preuzmu glukozu iz krvi ili da je skladište. Ovo je insulinska rezistencija. Kao rezultat toga, pankreas proizvodi više insulina kako bi pokušao da prevaziđe povećanje nivoa glukoze u krvi. To se zove hiperinsulinemija.
Sve dok pankreas može da proizvede dovoljno insulina da prevaziđe slab odgovor vaših ćelija na insulin, nivo šećera u krvi će ostati u zdravom opsegu. Ako vaše ćelije postanu previše otporne na insulin, to dovodi do povišenog nivoa glukoze u krvi – hiperglikemije, što vremenom dovodi do predijabetesa i dijabetesa tipa 2.
Pravi uzrok nastanka insulinske rezistencije još uvek nije u potpunosti poznat, ali faktori koji mogu da dovedu do ovog stanja su identifikovani. Nasledna komponenta može da igra važnu ulogu, pa je rizik veći kod osoba koje među bliskim srodnicima imaju one koji boluju od dijabetesa tipa 2 ili nekog drugog tipa šećerne bolesti. Simptomi i uzroci koji mogu ukazati na postojenje insulinske rezistencije su: gojaznost, hronični stres, stalna pospanost, nedostatak energije i osećaj umora, zaboravnost, depresija, bezvoljnost, stalna želja za unosom slatkiša i nakon obroka, nagli pad šećera, teško uspostavljanje idealne telesne mase i mršavljenje, a ubrzano gojenje, neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena.
Kako sprečiti nastanak insulinske rezistencije?
Za sprečavanje nastanka insulinske rezistencije ishrana je jedan od najvažnijih faktora, zato birajte namirnice koje imaju niži glikemijski indeks, i hranu bogatu vlaknima, proteinima i mastima. Hranu visokog glikemijskog indeksa kao što je beli šećer, braon šećer, med, slatkiše, sokove, belo brašno, beli pirinač, beli krompir, pivo treba izbegavati. Preporuka je da se koristi što manje obrađivano voće i povrće, a bogato vlaknima kao što je brokoli, spanać, pečurke, artičoke, grašak, zeleni pasulj, paradajz, semenke i orašasti plodovi. Važno obratiti pažnju na unos proteina i to iz namirnica kao što su riba, piletina i jaja. Osim ishrane, jako je važna fizička aktivnost i smanjenje stresa jer pojačano lučenje hormona nadbubrežne žlijezde – kortizola nepovoljno utiče na fiziološki odgovor inzulina na šećer u krvi.
