Elektroliti su minerali koji su nam neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Elektroliti su jako bitni za provođenje elekticiteta (struje) po celom telu, na primer:
za kontrakciju mišića poput otkucaja srca, regulaciju nivoa tečnosti (kao što je krv), komunikaciju nervnih ćelija sa drugim ćelijama, za proces zgrušavanja krvi i obnovu tkiva, regulaciju pH vrednosti krvi i oslobađanje hormona.
Postoji 6 vrsta eletrolita, to su:
1.Natrijum – je jedan od najvažnijih elektrolita. Natrijum u najvećoj meri unosimo kroz kuhinjsku so. Ono što je važno jeste da ni premalo, a ni previše natrijuma nije dobro za organizam već je važno naći balans. Preporučena dnevna količina natrijuma iznosi od 1500 mg do 2300 mg. Previše natrijuma može da uzrokuje visok krvni pritisak, brojne kardiovaskularne tegobe, ali i zadržavanje tečnosti.
2. Kalijum – Da bi srce, bubrezi i mišići pravilno funkcionisali, telu je potreban kalijum. Za prosečnu odraslu osobu potrebno je od 4500 mg do 4700 mg dnevno, ali određene količine variraju u zavisnosti od starosti i pola. Kalijum i natrijum rade na međusobnoj regulaciji i zajedno čine mehanizam nalik pumpi koji potiskuje natrijum kako bi ga zamenio kalijumom u ćelijama. Pomoću bubrega, ova pumpa uklanja višak natrijuma i izlučuje ga urinom, što na kraju pomaže u sprečavanju visokog krvnog pritiska.
3. Hlorid – predstavlja elektrolit koji je odgovoran za regulaciju nivoa tečnosti, krvnog pritiska i PH tečnosti. To radi zajedno sa natrijumom i kalijumom, što ga čini vitalnim za pravilnu hidrataciju tela. U proseku, trebalo bi da unosimo od 1800 mg do 2300 mg hlorida dnevno u zavisnosti od pola i starosti.
4. Kalcijum – jedan od najzastupljeniji minerala u ljudskom telu je upravo kalcijum. Da bi došlo do pravilnog formiranja kostiju i zuba, lučenja hormona, zgrušavanja krvi i komunikacije sa nervnim impulsima, našem telu je potreban kalcijum. Prosečnoj odrasloj osobi potrebno je od 1000 mg do 1500 mg kalcijuma dnevno. Kada ne unosimo dovoljno kalcijuma kroz ishranu, naše telo će izvući potrebne količine iz kostiju, što može dovesti do osteoporoze.
5.Magnezijum – magnezijum se u telu skladišti u kostima. Magnezijum je odgovoran za formiranje kostiju i zuba. Pored toga uključen je i u funkciju enzima (mali katalizatori koji pomažu u pokretanju reakcija u telu) zajedno sa kontrakcijom i opuštanjem mišića.
6. Fosfor – elektrolit koji nam takođe pomaže u formiranju kostiju i zuba. Prosečnoj odrasloj osobi potrebno je između 700 mg i 1250 mg fosfora dnevno. Baš kao i kod unosa ostalih elektrolita, ovaj raspon varira u zavisnosti od pola i starosti.
